Vreme

Vreme je srpski nedeljni časopis, osnovan u oktobru 1990. godine.

Od samog osnivanja reme je izdavalo više dodataka („Vreme novca“, „Vreme zabave“, itd.) i bilo je izdavačka kuća, ali se Vreme knjige izdvojilo i promenilo ime u Stubovi kulture U okviru Vremena jedno vreme je izlazila Nova srpska politička misao, po izdvajanju dela redakcije iz redakcije časopisa Politička misao, a kasnije je taj časopis nastavio da izlazi samostalno.

Godine 1990. u okviru Vremena izlazio je i kulturni magazin Aleksandija koji je kasnije nastavio da izlazi samostalno. Vreme je imalo i međunarodno izdanje, pod nazivom „Vreme International“, koje je uglavnom bilo usmereno na srpsku dijasporu u Evropi.

Glavni urednik je Dragoljub Žarković, dok se na čelu odgovornog urednika nalazi Filip Švarm.

Adresa: Kosovska 17
11000 Beograd
Telefon: 011/3234-774

 

Filip Švarm: Vreme je dokaz da postoje nezavisni mediji

 

 

Novine u Srbiji ne plasiraju uvek istinite informacije, danas se svako potpisuje kao novinar čak i kada se bavi političkim marketingom ili podržavanjem nečijih interesa. Uprkos lošem stanju, kod nas ima još slobodnih medija, ali su oni u teškoj situaciji.

To je rečeno na  tribini pod nazivom „Koliko se medijima može verovati“, održanoj na Sajmu medija.  Moderator tribine bila je Biljana Stepanović, glavna i odgovorna urednica časopisa Nova ekonomija, a govornici su bili
Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika Vreme, Zoran Panović, novinar Danasa i član Upravnog odbora RTS-a, Ljubica Gojgić, novinarka TV Vojvodina i voditeljka emisije Pravi ugao i Vojislav Voja Žanetić, vlasnik marketinške agencije Mozaik.

Na tribini se razgovaralo o tome ima li još objektivnih medija u Srbiji, postoji li novinarska nezavisnost, kako su mediji došli u situaciju da umesto informisanja javnosti postanu propagandni servis vlasti, zašto su pojedine informacije toliko neverovatne da se često pomešaju sa satiričnim portalom Njuz.net i kako da čitalac&gledalac razluči šta je istina, a šta manipulacija ili čista obmana.
„Ima nas koji smo novinari, i ima onih koji to nisu. Novinari moraju da brane prava drugih, a ne nečije interese. I publika i novinari moraju da budu dovoljno pismeni da lako naprave razliku između pravih medija i novinara i onih drugih“, rekla je LJubica Gojgić.

Filip Švarm,  rekao je da to je to što nedeljnik Vreme postoji već 28 godina dokaz da postoje nezavisni mediji: „Uz Vreme,  tu je i Danas…Postojanje takvih medija se plaća visokom cenom…Tu su najbolji novinari, s najmanjim primanjima, najlošijim uslovima rada…Da biste to izdržali morate imati veru da će vam jednog dana biti bolje, da će vaš status biti bolji, da nećete biti optuživani da ste državni neprijatelji…“, naveo je Švarm,

Oni koji kažu da slobodni mediji ne postoje – lažu, oni čine sve da ubiju slobodne medije, dodao je. „Imamo vlast gde Aleksandar Vučić drži sve poluge vlasti. Državni predstavnici se ponašaju, kao u rialitiju, imaju hiperemotivne reakcije tipa: Ja, ja, ja! Mene to boli, mene to vređa – takav sam; Pa kako da onda uopšte da komunicirate s nekim ko sebe stavi u centar“, kaže Švarm.

Voja Žanetić, rekao je da treba sagledati pitanje informisanja na jednoj strani i pitanje konzumacije na drugoj strani. „Kao što ništa loše ne možeš da čuješ o Coca-Coli, tako ništa loše ne možeš da čuješ ni o Vučiću“, kazao je. Mediji mogu biti zavisni i nezavisni od izvora finansija, objektivni i neobjektivni, pristrasni i nepristrasni–To su dimenzije koje određuju njihov kvalitet.

Zoran Panović, rekao je da su čitalačka kultura i praćenje medija jako loši, i da ljudi generalno ne veruju u medije, imaju gađenje prema dijalogu.
„Svaki nagovešatj dijaloga, otvaranje nekog problema su frustrirajući“, rekao je i istakao da biti novinar jeste mnogo više od završenog Fakulteta političkih nauka jer podrazumeva određene osobine, talente i veštine, koje nemaju svi.